Гојени Халил и десет хајдука (Мостар) 0001    Моја браћо, да вам пјесму кажем 0002    Стару пјесму од старог земана!- 0003    Вино пију аге Удбињани, 0004    Међу њима од Кладуше Мујо. 0005    Све су аге шенли и весело, 0006    А Хрњица сахтли и кахарли 0007    Те он грозне сузе пролијева. 0008    Нико несм’је упитати Муја, 0009    Што прољева сузе од очију, 0010    Док завика Тале из буџака: 0011    »Богом побро, од Кладуше Мујо, 0012    Што ти грозне сузе пролијеваш? 0013    Јесу ли ти сузе од потребе?« 0014    Мујо онда на ноге скочио, 0015    Објема се рукам’ подбочио, 0016    Па говори од Орашца Талу: 0017    »Прођи ме се, драги побро Тале, 0018    Јучер сам ти био у планини, 0019    Пјеше био, жалосна ми мајка, 0020    И код мене тридес’т и три друга. 0021    Бијах, Тале, у Грлу котарском 0022    Ја се спушћах на Црвене ст’јене, 0023    Те потегох срчали дурбина, 0024    Бројим, Тале, по Котару куле. 0025    Ја се вратих у Грла котарска, 0026    А на џади, међу јеловином, 0027    Почех пити из плоске ракију. 0028    Стаде, брате, јеке уз планину, 0029    Ја угледах до десет хајдука, 0030    Ја угледах девет Пањевића, 0031    И пред њима Пањевић Николу, 0032    И пред њима Комлен бајрактара, 0033    Четири му ноге низ дората. 0034    Ја погледах, жалосна ми мајка, 0035    Ал то бјеше Рудан аге Мејра, 0036    Јауклија мог брата Халила. 0037    Цура цвили, кано љута гуја, 0038    А све турску вјеру спомињаше, 0039    А све виче лијепа Мејруша: 0040    »»Оде данас вјера за невјеру!«« 0041    А ја скочих из студене ст’јене, 0042    А потегох гарабина свога 0043    Па повика Рудановој Мејри: 0044    »»Чујеш, сестро, Руданова Мејро, 0045    Макни главу на лијеву страну, 0046    Да ја згађам Комлен бајрактара.«« 0047    А Мејрема мени одговара: 0048    »»Ох чујеш ме, Кладушковић Мујо! 0049    Ја ти главе одмакнут не могу, 0050    Мати ми је косе одгојила, 0051    Влаше их је у зубе метнуло, 0052    Већ ти удри, буљук-баша Мујо, 0053    Не ћеш ли ме, Бог до, погодити, 0054    Раставит ме с динским душманином, 0055    Да не иђем ка влашком Котару, 0056    Да м’ не љуби дински душманине. 0057    Халал теби моја крвца била 0058    Господару Богу на дивану, 0059    А и теби данас на мејдану!«’ 0060    А ја, Тале, пушку окренуо, 0061    Не погодих Комлен бајрактара, 0062    Већ виш њега у танке јелиће. 0063    Све од јеле одираше гране, 0064    Побјеже ми влашки бајрактаре, 0065    А ја немам сокола ђогата, 0066    Да окупим Комлен бајрактара, 0067    Утече ми до десет хајдука, 0068    Однесоше Руданову Мејру.« 0069    Све то слуша гојени Халиле, 0070    Докле Халил на ноге скочио, 0071    Халил сађе својој б’јелој кули, 0072    Па се попе кули на бојеве, 0073    Па се момак такум учинио, 0074    Те припаса свијетло оружје, 0075    А препрти пртилицу торбу, 0076    А у руку сјајног џефердара. 0077    Тамам Халил на авлинска врата, 0078    А срете га од Кладуше Мујо: 0079    »Гдје ћеш, брате, нејачак Халиле? 0080    Јеси л’ пошо до влашког Котара? 0081    Врат’ се Халко, узјаши ђогата, 0082    Ако буде носити дјевојку, 0083    Ако буде задобити рана, 0084    Брез ђогата тамо хода нема.« – 0085    »»Хвала теби, буљук-баша Мујо, 0086    Ја ти не ћу твог коња ђогина, 0087    Ја ћу пјеше на Црвене ст’јене.« 0088    Халил сађе у Грло котарско, 0089    Ту је Халил ноћцу преноћио. 0090    Добро ти је Халил подранио. 0091    Па он пије на јутру ракију 0092    А све гледа сенту которскоме; 0093    Док с’ одонуд јека оћутила. 0094    Ал ето ти до десет хајдука, 0095    На прсима сваком токе св’јетле, 0096    То су били браћа Пањевићи, 0097    Девет браће на девет алата, 0098    Пред њима је Пањевић Никола, 0099    И пред њиме Комлен бајрактаре 0100    На дорату коњу од мејдана. 0101    Док бајрактар застави дорина, 0102    Завика га Пањевић Никола: 0103    »Не застављај дебела дорина, 0104    Да идемо на малу Кладушу, 0105    Ја сам тебе, ђидо, оженио 0106    Са лијепом Мејром Рудановом 0107    Ено Мејре у нашем Котару, 0108    А ти си се мени преклињао, 0109    Да ћеш мене јадан оженити 0110    Са Кладуше сестром Хрњичином.« 0111    Говори му Комлен бајрактаре: 0112    »Није сада вакта од Кладуше, 0113    Код куле су двије љуте гује, 0114    Двије гује дв’је Хрњице младе, 0115    Не смијемо до Кладуше сићи.« 0116    Ту хајдуци коње разјахаше. 0117    А Халил се мисли замислио: 0118    »Што ће сада од живота свога? 0119    Да бих Влахе пушћо на Кладушу, 0120    Мујо ми се скоро оженио, 0121    Бир вечера и акшам саклања, 0122    Одмах скида са себе пусата, 0123    Иђе Мујо у јатаке љуби. 0124    Хоће Власи Муја преварити, 0125    Хоће нашу кулу поробити. 0126    Да бих јунак њима ударио, 0127    На наму је све девет јунака, 0128    И десети Комлен бајрактаре.« 0129    Све мислио, на једну смислио, 0130    Док од себе баци џефердара, 0131    А прихвати челикли наџака. 0132    Мујов Халил на трпезу фрци, 0133    Гдје је влашка тола и трпеза, 0134    Окрену се три четири пута, 0135    А изваља девет Пањевића. 0136    А све пије Комлен бајрактаре, 0137    Комлен пије, нит мукајет није, 0138    А Халил се хитар догодио, 0139    Па Комлена удари наџаком, 0140    Комлен њега иза грла виче: 0141    »О копиле, Хрњичин Халиле, 0142    Шта ме женски у планини тучеш?« 0143    А кад чуо Хрњичин Халиле, 0144    Видје Халил, шта је код Влашета, 0145    Да не на њем панцијер кошуља; 0146    Док поскочи с десна у лијево, 0147    Под л’јеву га сису погодио, 0148    Комлен паде у зелену траву, 0149    Док му Халил упртио руку. 0150    Мислио се Хрњичин Халиле: 0151    »Ја извезах девет Пањевића 0152    И Комлена влашког бајрактара, 0153    Али бих ли ишо до Котара, 0154    Ил’ гонио до десет хајдука, 0155    Своме брату од Кладуше Мују? 0156    Ја ћу ићи до влашког Котара, 0157    Потражити Руданову Мејру? 0158    Ја ћу ићи, доћи и недоћи.« 0159    Повезо је Влахе за јелиће, 0160    А узјаха коња Комленова. 0161    Дока Халил до Котара сађе, 0162    Добар га је дорат проносио, 0163    До мејхане крчмарице Маре. 0164    Угледа га крчмарица Мара, 0165    Она носи двије пушке мале, 0166    Обје пушке диже на зубове, 0167    Обадвије диже на Халила: 0168    »О Халиле, кладушко копиле, 0169    Зар си мога побра погубио, 0170    Мога побра Комлен бајрактара?« – 0171    -»Нијесам ти побра погубио, 0172    Аге су ме махзар учиниле, 0173    На ме катул-ферман добавиле, 0174    Да ми иде ка Стамболу глава, 0175    А ја бјежим јадан по свијету, 0176    Кајно пчела по медну цвијету. 0177    Јучер нашо Комлен бајрактара, 0178    Ја Комлену приступио руци, 0179    Да му будем ја вијерна слуга, 0180    Да ме учи Комлен четовати, 0181    Па ми Комлен спремио дорина, 0182    Да оставим код куле дорина.« 0183    А кад чула крчмарица млада, 0184    Она брду подигнула руке, 0185    Па повика иза свега гласа: 0186    »Богу хвала и данашњем дану, 0187    Кад нам Турци приступише руци!« 0188    Лети млада крчмарица Мара, 0189    Па га води Комленовој кули, 0190    Она Јелу по имену викну: 0191    »О ти Јело, Комленова секо, 0192    Ево теби Мујова Халила!« 0193    Она лети доље пред Халила: 0194    »Богу хвла и данашњем дану, 0195    Кад нам Турци приступише руци!« 0196    Халил оде кули на бојеве, 0197    Пода њега подмећу шћемлије, 0198    Износе му жежену ракију. 0199    Кад погледа Халил по одаји, 0200    Он угледа Руданову Мејру; 0201    Мејра грозне сузе пролијева, 0202    Халил њојзи турски говорио: 0203    »Одмакни се лијепа Туркињо!« 0204    Када Халил испио ракију, 0205    Од тавана на ноге скочио, 0206    А Мејрему прихвати за руку, 0207    Те јесведе на мермер авлију, 0208    За њим трчи Јела племенита, 0209    Па прихвати Мејру Руданову: 0210    »Неш Халиле, кучкино копиле, 0211    То ће бити моја невјестица, 0212    Вјерна љуба Комлен бајрактара.« 0213    А Халил је ногом ударио, 0214    Влахиња се три пут преврнула. 0215    Халил баци Руданову Мејру, 0216    Баци Мерју за се на дорина 0217    И побјеже пољем котарскијем. 0218    Доклен зађе Халил у планину, 0219    И ту нађе све десет хајдука. 0220    Халил добра одјаха дорина, 0221    Влашко трже из мијеха пиво, 0222    Те напоји до десет хајдука, 0223    А све гледа Мујо са пољане 0224    И побро му од Орашца Тале: 0225    »Види, Тале, мог брата Халила, 0226    Предао се Халил хајдуцима, 0227    Па он њима рујно вино служи. 0228    Црн му образ Богу на дивану, 0229    Као што је данас на мејдану, 0230    На мејдану мом брату Халилу! 0231    Веле ми је братац женска глава, 0232    Кад он двори девет Пањевића.« 0233    Онда Мујо притишће ђогина, 0234    За њим Тале на своме кулашу. 0235    Кад дођоше они до Халила: 0236    »Хеј Халиле, теби јазук било, 0237    Јер напајаш до десет хајдука?« – 0238    »Како не ћу, мој брате Хрњица, 0239    Кад су врло они ожедњели, 0240    А хајдучко у планини вино.« 0241    Сва тројица сјеше пити пиво. 0242    Онда Тале лакрдију викну: 0243    »Види Мујо, тога копилета, 0244    Копилета Мујовог Халила, 0245    Гдје извеза девет Пањевића 0246    И пред њима Комлен бајрактара, 0247    Све на наму бијесних јунака! 0248    Халил ће се у пјесми пјевати, 0249    Брате Мујо, од сад до вијека! 0250    Доклен Тале иза грла викну: 0251    »Пушчи мени Комлен бајрактара, 0252    Да ми се је по плећим’ узети, 0253    Ја сам бољи јунак од Халила.« 0254    Тада Халил одпушћао руке, 0255    Одпушћао Комлен бајрактару, 0256    Бир се с Талом по плећим’ узео, 0257    А он Талом о тле ударио, 0258    Онда Мујо на ноге скочио: 0259    »Стандер, брате, гојени Халиле, 0260    И ја ћу се с Влахом окренути, 0261    Јер на теби остаде јунаштво.« 0262    Гоњају се два бјесна јунака, 0263    Гоњају се до полу сахата. 0264    Комлен вуче Муја кладушкога, 0265    Све га вуче до коња ђогина, 0266    Док Хрњицом о тле ударио, 0267    Онда Влаше до ђогата стрка, 0268    Баци Мејру за се на ђогина, 0269    Па побјеже низ Грло котарско, 0270    За њим Халил пруже џефердара. 0271    Пуче пушка Мујова Халила, 0272    Не погоди Комлен бајрактара, 0273    Већ виш њега у танке јелиће, 0274    А прилетје коњу Комленову, 0275    Па узјаха коња Комленова. 0276    Брз ти се је ђогат догодио, 0277    Не море га дорат достигнути, 0278    Већ гркаше граду на капију. 0279    Тамам Влаше пред пјану мејхану, 0280    Даде коња танахну Маџару, 0281    Све окреће коња Хрњичина, 0282    Води њега по т’јесну сокаку. 0283    Халил добра дотјера дората, 0284    Осједе га пред пјаном мејханом, 0285    Даде Халил жуту маџарију, 0286    Стаде Маџар окрећат дората 0287    И Мујова дебела ђогата. 0288    Халил сједе пред пјану мејхану, 0289    Ал’ се Комлен хвали у мејхани 0290    Да ј’ посјеко Муја и Халила 0291    И побра им од Орашца Тала 0292    Онда Халил мејхани на врата: 0293    »Шта ми лажеш, црн ти образ био! 0294    Ево сада Мујова Халила!« 0295    Док му сину посјеклица крива, 0296    И пос’јече седам официра, 0297    А Комлена прихвати за кику, 0298    Трже Халил тифтик из њедара, 0299    Па Комлену излактио руку, 0300    А повуче Комлен бајрактара 0301    И лијепу Руданову Мејру. 0302    Онда цикну крчмарица Јања, 0303    Хотијаше суданији тркат; 0304    А да каже познанику бану; 0305    А Халил је ногом ударио, 0306    Како је лако ударио, 0307    Три пута се јадна преврнула 0308    Халил сведе Комлен бајрактара 0309    До дората коња од мејдана, 0310    Те га свеза за коња дорина, 0311    Мејру баци за се на ђогата, 0312    А побјеже крају котарскоме. 0313    Тамам Халил у зелене луге, 0314    А на граду пукоше топови. 0315    Докле Халил у планину сиђе, 0316    Халил дође Мују брату своме, 0317    Скочи Тале и Хрњица Мујо, 0318    Па Халилу хош-ђелдију вичу, 0319    У бритку га пољубише ћорду: 0320    »Сада знамо, да си јунак бјесан 0321    Сјед’ Халиле да се напојимо!« – 0322    »У з’о час га ви попили вино, 0323    За мноме је каурска атлија, 0324    Да бјежимо на нашу Крајину.« 0325    Тада Тале на ноге скочио. 0326    Па посјече девет Пањевића. 0327    И пред њима Комлен бајрактара; 0328    С њих скидоше пусат и одијело, 0329    Потјераше десеторо коња, 0330    Побјегоше на малу Кладушу. 0331    Сва тројица шићар раздијелише, 0332    А Халилу Руданову Мејру. 0333    Онда Тале шућур учинио: 0334    »Како сам ја јунак постануо, 0335    Таког ћара никад нашо н’јесам!« 0336    Оде Тале у Орашац равни, 0337    Остадоше до двије Хрњице. – 0338    Тако, побро, стари људи кажу, 0339    Давно било, сад се спомињало.